Po­čet­kom ove go­di­ne Iz­da­vač­ko-in­fo­r­ma­tiv­na usta­no­va „Sve­ti­go­ra” po­kre­nu­la je u okvi­ru ra­ni­je za­po­če­te edi­ci­je „Srp­ska kul­tur­na i du­hov­na ba­šti­na” ko­lo „Sve­ti Ne­ma­nji­ći”. U ovom ko­lu bi­će ob­ja­vlje­no osam knji­ga. Ka­ko is­ti­če pro­to­je­rej-sta­vro­for Ra­do­mir Nik­če­vić, di­rek­tor „Sve­ti­go­re”, edi­ci­ja „Srp­ska kul­tur­na i du­hov­na ba­šti­na” za­po­če­ta je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, sa ci­ljem da se 2013. go­di­ne pro­sla­vi ju­bi­lej - 900 go­di­na od ro­đe­nja Sve­tog Si­me­o­na Mi­ro­to­či­vog. Od­no­sno, na­gla­ša­va pro­to­je­rej-sta­vro­for Nik­če­vić, da „uka­že­mo na `početak početk­a` na­ših du­hov­nik, kul­tur­nih i na­ci­o­nal­nih stre­mlje­nja”.
- Osnov­no zna­če­nje ri­je­či kul­tu­ra po­ti­če od la­tin­ske ri­je­či cul­tus, u zna­če­nju ob­ra­đi­va­ti, ga­ji­ti, nje­go­va­ti... Kul­tu­ra je, u stva­ri, po­bje­da ob­li­ka nad ha­o­som, nad ne­čim što je di­vlje, ne­u­re­đe­no. Ne­ma­nji­ći su ti ko­ji su uob­li­či­li srp­ski et­nos u sva­kom po­gle­du. Za­to smo mi u pr­vom ko­lu ove edi­ci­je „Ne­ma­njić­ki ma­na­sti­ri” ob­ja­vi­li 10 sa­že­tih i bo­ga­to ilu­stro­va­nih mo­no­gra­fi­ja ne­ma­njić­kih za­du­žbi­na, a ove go­di­ne smo po­če­li ob­ja­vlji­va­nje bi­o­gra­fi­ja naj­zna­čaj­ni­jih Ne­ma­nji­ća, od ko­jih su Sve­ti Sa­va Srp­ski i Sve­ti Si­me­on Mi­ro­to­či­vi već iza­šle – ka­že Nik­če­vić. Bi­o­gra­fi­ja Sve­tog Sa­ve na­i­šla je na li­jep pri­jem kod pu­bli­ke. Da­nas uz „Dan” mo­že se na­ba­vi­ti po ci­je­ni od 3,99 eura i dru­ga knji­ga iz ovog ko­la, ži­ti­je Sve­tog Si­me­o­na Mi­ro­to­či­vog. Kao i u pret­hod­noj knji­zi, či­ta­lac će na­i­ći na niz va­žnih po­da­ta­ka i do­ga­đa­ja iz ži­vo­ta ovog ne­ma­njić­kog vla­da­ra i sve­ca.
● Za­ni­mlji­va je i for­ma ovih knji­ga - ilu­stro­va­no ži­ti­je. Ot­kud ide­ja da knji­ge pra­vi­te u ovom ob­li­ku?
- Ži­ti­ja sve­tih, po ri­je­či­ma ve­li­kog te­o­lo­ga na­šeg vre­me­na, i naj­va­žni­jeg ha­gi­o­gra­fa, pi­sca ži­ti­ja, u na­šoj Cr­kvi, Sv. oca Ju­sti­na Po­po­vi­ća, pred­sta­vlja­ju ži­vot Go­spo­da Hri­sta ko­ji se po­na­vlja u ži­vo­ti­ma Sve­tih, bu­du­ći da Cr­kva, i sve u njoj, od­ra­ža­va ži­vot Go­spo­da Isu­sa Hri­sta. Sve­ti­te­lji su u se­be du­bo­ko ure­za­li Hri­stov lik i za­to ih vjer­ni u Cr­kvi do­ži­vlja­va­ju kao istin­ske svje­do­ke pra­ve vje­re. To naj­bo­lje svje­do­či apo­stol Pa­vle ri­je­či­ma: „Ne ži­vim ja, ne­go ži­vi u me­ni Hri­stos”. Po­što na­ša Cr­kva 19 Ne­ma­nji­ća sma­tra sve­ti­ma, on­da se ta for­ma ži­ti­ja na­met­nu­la sa­ma od se­be. Tu smo, na­rav­no, ima­li i iz­vje­snih pro­ble­ma. O Sv. Si­me­o­nu Ne­ma­nji, od­mah po­sli­je nje­go­vog upo­ko­je­nja na­sta­la su tri pre­li­je­pa ži­ti­ja: iz pe­ra nje­go­vih si­no­va Ste­fa­na Pr­vo­vjen­ča­nog i Sve­tog Sa­ve i Sa­vi­nog uče­ni­ka Do­men­ti­ja­na, dok o Sve­tom kra­lju Vla­di­sla­vu, unu­ku Sv. Si­me­o­na, do da­nas ne­ma­mo, ili pak ni­je sa­ču­va­no, cje­lo­vi­to ži­ti­je. Na­ša knji­ga o nje­mu bi­će i pr­vi po­ku­šaj pi­sa­nja tog ži­ti­ja. Po­red to­ga ve­ći­na sve­ti­te­lja o ko­ji­ma je ri­ječ ov­dje, do sa­da, ni­je­su ima­li ži­tij­nu iko­nu, pa je ovo bio i do­bar na­čin da im se na ne­ki na­čin odu­ži­mo i da učvr­sti­mo na­še sje­ća­nje, pam­će­nje na nji­ho­ve sve­te ži­vo­te i hri­šćan­ske pod­vi­ge.
● Šta je cilj knji­ga iz ko­la „Sve­ti Ne­ma­nji­ći”?
- Pri­ča o Ne­ma­nji­ći­ma, ko­ji su i sa na­šim sa­vre­me­nim po­ko­lje­njem ve­za­ni hi­lja­da­ma ni­ti, naj­du­blja je pri­ča, naj­zna­čaj­ni­je mje­sto sje­ća­nja za cje­lo­ku­pan srp­ski na­rod, na svim nje­go­vim te­ri­to­ri­ja­ma. To je na­še sa­bir­no so­či­vo, pa­ra­dig­ma na­šeg op­stan­ka u za­jed­ni­ci na­ro­da ovo­ga svi­je­ta. Da smo se če­šće i vi­še sje­ća­li Ne­ma­nji­ća ne bi da­nas srp­ski na­rod do­šao do ova­kve dez­in­te­gra­ci­je, sa­mo­po­ri­ca­nja i gu­blje­nja iden­ti­te­ta, ras­cjep­ka­no­sti bi­ća. Do­ga­đa­ji i de­ta­lji iz nji­ho­vih bur­nih, a opet du­bo­ko u vje­ri i ro­do­lju­blju ute­me­lje­nih, ži­vo­ta uče nas da mo­ra­mo ima­ti sna­ge da se od­u­pre­mo svo­jim ne­pri­ja­te­lji­ma, str­plje­nja da pod­ne­se­mo ne­u­mit­ne to­ko­ve isto­ri­je i ono­ga na šta ne mo­že­mo da uti­če­mo i stal­no­sti da is­tra­je­mo u svom du­hov­nom iden­ti­te­tu, svo­joj vje­ri, je­zi­ku, pi­smu... Ne­ma­nji­ći nas uče da je vri­jed­no sa­mo ono što je vječ­no i da sit­ni­ce ne smi­ju da nas po­ko­le­ba­ju i da nam odu­zmu hra­brost i od­luč­nost da se sa­ču­va­mo od po­ša­sti sa­vre­me­nog svi­je­ta i sa­vre­me­ne osje­ćaj­no­sti.
● Pla­ni­ra­te li u okvi­ru edi­ci­je „Srp­ska kul­tur­na i du­hov­na ba­šti­na” još ne­ko ko­lo ko­je bi se ba­vi­lo te­ma­ma iz kul­tur­ne ba­šti­ne srp­skog na­ro­da?
- Pa, sa­mu edi­ci­ju smo ši­ro­ko po­sta­vi­li, ta­ko da ima ve­li­kog pro­sto­ra za rad i ob­ja­vlji­va­nje, pod­sje­ća­nje na sve što je vri­jed­no u na­šoj kul­tu­ri i du­hov­nom ži­vo­tu. Na­da­mo se da će ta­kvih knji­ga još bi­ti, ali u ovom tre­nut­ku, dok smo skon­cen­tri­sa­ni na Ne­ma­nji­će, ra­no je još o to­me go­vo­ri­ti. Či­ni mi se da smo se ma­lo, kao na­rod, pro­bu­di­li i po­če­li vra­ća­ti svo­jim ko­ri­je­ni­ma. Ču­jem i da se pla­ni­ra u Be­o­gra­du po­di­za­nje spo­me­ni­ka Si­me­o­nu Ne­ma­nji, a do­bro bi bi­lo da do 2019. go­di­ne, ka­da bu­de­mo pro­sla­vlja­li ve­li­ki ju­bi­lej 800 go­di­na od us­po­sta­vlja­nja Žič­ke ar­hi­e­pi­sko­pi­je, od­no­sno 800 go­di­na isto­ri­je Srp­ske Cr­kve, bu­de i pot­pu­no za­vr­šen Hram Sve­to­ga Sa­ve na Vra­ča­ru. Što se ti­če „Sve­ti­go­re”, ona je već edi­ci­jom „Srp­ska kul­tur­na i du­hov­na ba­šti­na” po­če­la i du­bo­ko za­šla u obi­lje­ža­va­nje naj­ve­ćih i naj­zna­čaj­ni­jih ju­bi­le­ja za isto­ri­ju srp­skog na­ro­da i na­še po­mje­sne Cr­kve. Na­da­mo se da će naš pri­mjer uti­ca­ti i na dru­ge zna­čaj­ne in­sti­tu­ci­je i po­je­din­ce da se svi za­jed­no pri­sje­ti­mo na­ših du­hov­nih i kul­tur­nih po­če­ta­ka, da bi­smo se kao na­rod, ko­ji je sve svo­je pra­ve vri­jed­no­sti te­me­ljio na Hri­stu i Je­van­đe­lju, sa­ču­va­li od sa­vre­me­nog du­ha vre­me­na ko­ji te­ži pot­pu­nom obez­li­če­nju i po­je­di­na­ca i na­ro­da.
R.K.


Duhovnim očima gledamo ljepotu

● Da li su se u na­šoj kul­tu­ri, do sa­da, po­ja­vlji­va­la ilu­stro­va­na ži­ti­ja?
- Srp­ska ri­ječ sli­ka mno­go go­vo­ri, s li­ka zna­či od­raz li­ka. Čo­vjek je stvo­ren po li­ku, po obra­zu Bož­jem. Bi­ti obra­zo­van zna­či obra­zo­va­ti-for­mi­ra­ti svoj lik po uzo­ru na Pr­vo­lik tj. obraz Bož­ji, po­sta­ti sli­čan Bo­gu. Za­to na­ša hri­šćan­ska kul­tu­ra nje­gu­je iko­nu, kao pre­o­bra­že­nu, du­hov­nu sli­ku Bo­ga, čo­vje­ka i nje­go­ve stvar­no­sti. Njen je cilj da mi­sle­nim, du­hov­nim oči­ma vi­di­mo ne­be­sku i Bo­žan­sku lje­po­tu. Po­sto­ji i jed­na mu­dra mi­sao da pra­va sli­ka mo­že da ka­že vi­še ne­go hi­lja­de ri­je­či. U na­šoj sred­njo­vje­kov­noj knji­žev­no­sti po­zna­to nam je da je ži­ti­je Sv. Ste­fa­na De­čan­skog, pi­sca Gri­go­ri­ja Cam­bla­ka pro­pra­će­no mi­ni­ja­tu­ra­ma, a ču­ve­ni sli­kar Lon­gin je na osno­vu to­ga ži­ti­ja na­sli­kao i ži­tij­nu iko­nu Sve­tog Ste­fa­na De­čan­skog, sa ko­je struč­nja­ci po­seb­no is­ti­ču sce­nu bit­ke na Vel­bu­ždu. Mi smo se eto, do­sje­ti­li, da na ovaj na­čin po­no­vi­mo to što je bi­lo li­je­po i ko­ri­sno u na­šoj tra­di­ci­ji. Cr­kve­na umjet­nost tra­ži vi­sok ste­pen umi­je­ća, zah­ti­je­va ne­pre­ki­dan stva­ra­lač­ki na­por, bo­go­slov­sko zna­nje. Za po­tre­be ovih knji­ga, na­ši iko­no­pi­sci su na­sli­ka­li na dr­ve­tu, na zlat­noj pod­lo­zi, osam sto­je­ćih iko­na Sv. Ne­ma­nji­ća, sa sce­na­ma iz nji­ho­vog ži­vo­ta u okol­nim po­lji­ma. Iko­na Sv. Sa­ve, ko­ju je ra­dio iko­no­pi­sac Bo­ris Mar­kuš, na dan pro­mo­ci­je knji­ge, mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je sve­ča­no je da­ro­vao Hra­mu Sve­tog Sa­ve.